Od prvog dana rada u školi, kreativna strana mene želela je da dominira, tako da sam joj uvek davala prostora kako na časovima, tako i van nastave u okviru priredbi i predstava na engleskom jeziku koje sam režirala. Poslednjih nekoliko školskih priredbi održali smo na daskama koje život znače u Leskovačkom pozorištu koje nam je uvek izlazilo u susret, a bez čijeg prostora, scene i rasvete "to ne bi bilo to".

​

Posebno bih izdvojila predstavu "Igraj, pleši, pevaj, da te ceo svet razume" iz 2010. godine kada smo izvodili plesove iz različitih zemalja kao što su Irska, Rusija, Grčka i Francuska, i kolaž predstavu izvedenu u aprilu 2017. godine pod nazivom "Dnevnik jednog Alekse" kada smo po prvi put igrali pozorište senki.
 

Sve priredbe i predstave vidim kao priliku da učenicima ponudim nešto drugačije i izazovno van školskih klupa, da ih naučim odgovornosti, disciplini i istrajnosti, da ih bolje upoznam, da se sa njima družim, smejem i uživam, da im dam nešto čega će se rado sećati kada izađu iz škole. Vidim ih i kao priliku da ostvarim svoje lične snove i ideje koje ne mogu da realizujem u okviru redovne nastave.

​

Veliku podršku pružaju nam direktor, kolege i roditelji koji su nam verna i brojna publika na svakoj premijeri.

​